Дали је нови раскол на помолу?

[CTEBA]

Нашалост о компромису се ни не говори.
Сукоб је углавном започео чисто ис материјалних разлога. Владике не ђеле да полађу рачун и захтевају да са имовином управљају по свом самонахођењу. Ово је неприхватљиво за народ јер је народ годинама радио и градио да би сада Владике са тим располагале како им се свиђа.
Једноставно то више нико неће да трпи.
Овај раскол уколико до њега дође а вероватно ће доћи јер у противном би требало потпуно изменути Владике у СПЦ на чега они свакако неће пристати, ће бити далеко тежи него раније.
Слично се десило у Грчкој Цркви када су се још тридесетих поделили на старо и ново календарци и ни дан данас се још нису сјединили нити за то постоји шанса.
Слично ће седесити и са СПЦ а одвајање је већ почело у Аустралији а само је питање времена када ће се то десити и у Америци.
Незнам зашто мислите да ће део који се одвоји отежати себи положај.
Расколничке Цркве су постојале преко 30 година и биле су веома успешне са великим чланством. Већина тих и не прихвата овакво понашање тако да неће бити ништа слабији јер како сада ствари стоје у СПЦ у расејању горе неможе бити.
СПЦ ће бити слабија а и изгубиће материјалну подршку који добија из дијаспоре али одвојени део неће бити слабији јер по свим изгледима чланство ће се повећати јер нико више не жели да буде члан у Цркви где нема ни поштења ни закона.

[Aschen]

Kad kažete "raskolničke crkve" malo mi se digne kosa na glavi, no suštinski, enma baš razloga.
Ruska Zagranična Crkva je dugo vremena bila jedna od veoma jakih pravoslavnih bedema. Mnogi nisu zadovoljni kako se pripojila RPC i misle da je time i ona izgubila blagodat.
Neki porede naše "istinske pravoslavce" i Esfigmenske zilote i blagodat koju imaju jedni, ipak mislim da nemaju drugi, no ne znam.
I prije se kroz istoriju dešavalo svašta, nije se jednom desilo da neki poglavar crkve poklekne pred iskušenjima materijalnog sveta, pred papinskim darovima i obećanjima, no crkva je neuništiva i kako stoji u NZ, da će se sve deliti i deliti dok god se ne odvoji žito od kukolja, verovatno tako mora i da bude i u crkvi.

[CTEBA]

Незнам само у овом случају ко ће бити жито а ко кукољ?
Читам баш у данашњој Политици како је нко сахранио оца без свештеника иако је отац увек био у Цркви и све редовно плаћао јер су му тражили неких 11,000 динара за опело.
Некако чини ми се да су ови који сада воде СПЦ више народа отерали од Цркве од 2000 на овамо него комунисти од 1945 до 2000.

[John Doe]

Нашалост о компромису се ни не говори.
Сукоб је углавном започео чисто ис материјалних разлога. Владике не ђеле да полађу рачун и захтевају да са имовином управљају по свом самонахођењу. Ово је неприхватљиво за народ јер је народ годинама радио и градио да би сада Владике са тим располагале како им се свиђа.
Једноставно то више нико неће да трпи.

Смисао Срба ѕа компромис је ужасно мали. и он чак и не зависи од политичких или духовних опредељења.

У хришћансту, пошто је реч о Цркви, да се држимо хришћанства, постоје дубоке традиције раскола и ригидности, али и традиције мирења и јединства. само од људи зависи које ће преовладати.

Ипак, како и сами рекосте, материјални разлози су у основи. А Црква је духовна институција, пре свега, па је јако лоше да материјални разлози буду на првом месту.

Овај раскол уколико до њега дође а вероватно ће доћи јер у противном би требало потпуно изменути Владике у СПЦ на чега они свакако неће пристати, ће бити далеко тежи него раније.
Слично се десило у Грчкој Цркви када су се још тридесетих поделили на старо и ново календарци и ни дан данас се још нису сјединили нити за то постоји шанса.

Мени је ово што пишете помало чудно. Док сте до недавно, вероватно и сада није много различито, подржавали ортодоксију у најоштријем смислу, и умели да кажете како ко не жели да је прихвати не мора, може и да не припада Цркви, сада инсистирате да је раскол на помолу нешто сасвим прихватљиво, и да не само да они који крену у раскол могу и даље да припадају Цркви (односно, својој верзији исте), него Вас и ни најмање не мучи питање канонског статуса одцепљене цркве.

Наиме, православна црква која је настала неканонски, неће наићи ни на какво прознање било које друге канонске православне цркве на свету.

То је врло озбиљно питање о ком треба размислити пре него што се крене у авантуру звану раскол.

Слично ће седесити и са СПЦ а одвајање је већ почело у Аустралији а само је питање времена када ће се то десити и у Америци.
Незнам зашто мислите да ће део који се одвоји отежати себи положај.

Разлози су бескрајно очигледни- целина која представља јединство делова је увек јача од једног дела.

Расколничке Цркве су постојале преко 30 година и биле су веома успешне са великим чланством. Већина тих и не прихвата овакво понашање тако да неће бити ништа слабији јер како сада ствари стоје у СПЦ у расејању горе неможе бити.СПЦ ће бити слабија а и изгубиће материјалну подршку који добија из дијаспоре али одвојени део неће бити слабији јер по свим изгледима чланство ће се повећати јер нико више не жели да буде члан у Цркви где нема ни поштења ни закона.

Неке расколничеке цркве су биле канонски признате од стране многих православних цркава, а неке нису ни од једне, или само од једне или две.

Ова сада, ако настане, неће бити призната, односно наћи ћете се у истом кошу са две струје правосалвних Украјинаца, црквом коју су основали Црногорски шовинисти, и оном коју је инсталирала УДБА у Македонији.

Како Вам то звучи?

[CTEBA]

Расколничка Црква од 1963 па до уједињења није била призната од канонских православних цркви. Слично је било и са Руском Зарубежном Црквом која је иронично основана у Србији и била под заштитом СПЦ (служили су у Цркви Св. Марка у Београду на Ташмајдану). Касније су били под неким полу покровитељством зависно од тренутних односа Југославије и СССР.
Још увек сматрам да Црква ниије клуб да се у њему решава ово или оно и да они којима се не свиђа Православље могу да оду али овде је проблем сасвим друге природе.
Овај нови раскол није због не слагања са Српском Православном Црквом већ са неслагањем са тренутнним вођством СПЦ који су одступили од традиционалног Православља и претворили СПЦ у неку врсту приватног удружења.
Владике ни не помишљају да живе у манастирима (част изузетцима), возикају се у скупим аутомобилима, примају плату скоро 20 пута већу од Свештеника, уживају у луксузу а сада полако мењају и службу.
Ава Јустин је пред смрт рекао да ово више није Српска Православна Црква већ Београдска Патријаршија.
Свакодневно долази до сукоба унутар СПЦ широм света а да нико не реагује.
Патријарх је тотално изолован и у немогућности да уради било шта а ова „братија“ која је сада на челу ни не помишља да учини било шта.
Неко је скоро поставио питање (не на овом форуму) дали је раскол или не одвајање од цркве која се већ у свему одвојила од Православља?
Нажалост проблемрасте из дана у дан колико сам чуо и у Кливланду Српска Црква се определила за одвајања. Кливлад је једна од највећих српских колонија у САД.
Исто тако у Виндзору (можда Звончица зна боље) на скупштини је од 250 чланова дошло око тридесет.
То само показује да сви полако напуштају овакву СПЦ јер у прошлости овако нешто се никада није десило. Не сежам седа сам икада био на некој скупштини да се једва 10% чланства одазвало.
Проблем расте из дана у дан а СПЦ не реагује. Једноставно сви су завукли главу у песак и праве се да ништа не виде.

[CTEBA]

Изгледа да је раскол започео.
Као што сам већ поставио Владика Дамаскин је у Аустралији и организује шест ЦШО које су се одвојиле од Епархије за Аустралију и Нови Зеланд.
У САД ЦШО у Клевленду је на скупштини решила да се издвоји и заказали су сабор на које су позвали друге ЦШО. Из „непознетих“ разлога многе ЦШО нису то писмо добиле (бар званично) и нису присуствовали сабору али до сада према саопштењу ЦШО из Клевланда на скупштини Српске Народне Одбране (Четници) одржаној у Бинбруку (поред Хамилтна, Онтарио, Канада) до сада им се јавило преко 30 ЦШО које су спремне да се издвоје из разних Америчких Епархија.
Са обзиром да су свештеници у Торонту одбили да врше Богослужење по наређењу Владике Георгија ЦШО у Торонту (Делавар улица) су пронашли свештеника који није под Епархијом Канадском и на Св. Петку је одржана прва служба уз присуство око 50 верника.
Ово је де факто ЦШО Св. Архангела Михајла у Торонту одвело у раскол а очекује се да ће им се ускоро придружити још неке ЦШО у Канади.
По неким изјавама поред Владике Дамаскина најављује се и могућност да ће и Владика Сава (Јурић) ускоро прићи ново насталој Слободној СПЦ.

[CTEBA]

Изгледа да се ствари полако заоштравају.
народ тражи одговоре али званичници СПЦ то избегавају и купују време.

Letter To Bishops

Committee for Safeguarding
Free Serbian Churches



December 28, 2009
His Eminence Metropolitan Christopher
Central Church Council
The Serbian Orthodox Church in North and South America
St. Sava Serbian Orthodox Monastery
32377 N. Milwaukee Ave
PO Box 519
Libertyville, IL 60048

VIA CERTIFIED MAIL




Your Eminence:



We respectfully write to you to request that you convene a special session of the Central Church Council. We as members of the Committee for Safeguarding Free Serbian Churches request to meet with all of the Bishops of the Serbian Orthodox Church in North and South America to discuss ways of resolving the concerns that the Assembly of Churches has discussed.

On November 6, 2009, representatives of our committee met with His Grace Bishop Longin. We had previously met with His Grace Bishop Mitrophan. This was an important first step. During the meetings we were able to present to His Grace our concerns. Following the meetings, the committee convened a special session of the Assembly of Churches on December 12, 2009. His Grace Bishop Longin telephoned Petar Svilar to inform us that The Central Counsel was discussing the issues that the committee discussed with him.

His Grace indicated that he would get back to us on the next day, but no later than Monday, December 13th, 2009. We shared this during our Assembly of Churches meeting on December 12, 2009. As we write this letter His Grace Bishop Longin has contacted Petar Svilar and informed that the our proposed meeting will have to wait until after all Bishops return from Serbia in January.

As we explained to His Grace during our meeting, our desire is to find a lasting resolution of the issues that have plagued our churches for the last five decades. By way of background, there has been pressure from some of the delegates representing their respective churches, to move in a divisive manner immediately. Some of the delegates are currently involved in litigation and are in a very difficult position as churches have closed and disputes have ended up in court. We have been able to convince this block of delegates to allow us time to speak with your Eminence and the Central Church Council as a whole to work towards a common solution to this problem. Our mandate was to seek a solution to the issues that confront us (see Mandate below). Our Assembly of Churches did reaffirm our mandate. But we also recognize that if the committee does not deliver some progress, we will have problems proceeding with the mandate given to us.

We do not need to spell out the options that were being presented, that are contrary to our Mandate. We are sure that your Eminence and Your Graces are well of aware of the problems facing the Serbian Church. We urge you to work with us to find a resolution and to bring back the harmony, love and peace to our Churches so that we, together, can precede on the road to salvation in the name of Jesus Christ our Savior.

As such, we feel that it is imperative for us to work together to achieve our common goal of unity of the Serbian Churches in North & South America. We are willing to meet with the Central Church Council at your convenience, where ever and when ever you can arrange for the meeting.

We understand that Your Eminence and Your Graces have a busy schedule. We, however, need to meet prior to February 15, 2010. Furthermore, we believe that the final resolution will take some time after this meeting, but we have to deliver on significant progress prior to our next Assembly of Churches meeting set for April 10, 2010.

Please get back to us as soon as possible. We thank you in advance for your consideration.

Yours Truly
Committee for Safeguarding
Free Serbian Churches

cc.


Значи састанак да се о овоме расправи треба да буде до 15 Фебруара а на скупштини 10 Априла ће се донети одлука дали да се направи поново раскол или ће се прихватити неко решење ако до њега уопште и доЂе.

[CTEBA]

Нажалост ово више није питање већ факт а питање је колико ће се Цркава одвојити од СПЦ.
За сада у Аустралији се одвојило пет чест Цркви а почело је и у Канади.
Црква Св. Арханжела Михајла у Торонту једна од најлепших Цркви и у самом центру Торонта се одвојила од Епархије Канадске и сада су под Грчком Старокалендарском Црквом.
Црква је потпуно обновљена пре пар година и свечаном освежењу је присуствовало доста званица из канадског јавног и политичког живота укључујући и Геберала Макензија.
Слике нису баш најбоље али ево како Црква изгледа споља.

http://www.novine.ca/arhiva/2005/1018/zajednica.html

Стање у Нијагари се мало смирило после пребацивања у Епархију Источно Америчку али је чланство одлучно да ако морају да се врате у Епархију Канадску под Владику Георгија рађе ће се прикључити Грчкој Старокалендарској Цркви као и Црква СВ. Архангела Михајла из Торонта.

Прошле недеље је одржана скупштина у Виндзору после прекида прошле скупштине када је полиција истерала све напоље после туче.
Сви старији чланови су бојкотовали скупштину на коју је доша и Владика Георгије у пратњи два адвоката.
Ко је покушао да нешто пита грубо је пркинут и доста њих је напустило скупштину под таквим насилничким условима.
Интересантно је да је и подпредседник Цркве изабран од стране свештеника и са благословом Владике Георгија ухапшен на граници са САД са 27 килограма марихуане.

Нажалост то је слика СПЦ у канади где се управе мењају и без пристанка чланства се постављају људи са мало сумњивом биографијом.

Неке од ствари које су се десиле ове године је да је по налогу Владике Георгија скупштима Епархије одржана на задушнице и све Цркве у Канади су биле затворена.
Ново основана парохија Св. Пророка Илије у Нијагари (одговор Владике Георгија на одлуку СПЦ да пребаци Нијагару у Епархију Источно Америчку) је са свештеником кога је послао Владика организовала на Велику Суботу фарбање јаја за децу све са мађионичарем, музиком, песмама и општим весељем
На критикре да је Велика Субота дан жалости одговор је био да је у ствари то дан славља доласка Христовог Васкрса.

Прочле недеље у Цркви у Мисисауги (предграђе Торонта) која је направљена пре десет двадесет година и која је била потпуно исплаћена поп (Пурић) одржао придику верницима да не дају довољно прилога Цркви и да Црква не може да опстане са само Божићним и Ускршњим прилозима јер им за свакодневне трошкове треба $30.000 месечно а на то долази дуг подигнут од банке који је $2,500,000.00 као и прошлогодишња линија кредита од $250,000.00.

Значи од Цркве без дуга са Владиком Георгијем су успели да се задуже око $3,000,000.00 само у једној Цркви.

Половина Цркава у Канади је пред стечајем а остале грцају у дуговима.
Оних неколико које су финансиски стабилне не желе да имају ишта са Владиком Георгијем и његовим изабраницима.