Cekao sam da se javite
Zavisi sta se smatra pod pojmom svesti i licnog identiteta. Moderni fizikalizam, na primer, odbacuje pojam svesti kao relevantan iako ce on, svakako, ostati jos dugo u upotrebi. Ukoliko se licni identitet shvati samo kao svesnost onda svakako da covek gubi (pogotovo ako coveka posmatramo aristotelijanski- kao bice koje se razdvaja od drugih zato sto misli, razumno bice).
Mislim da je naglasak na bicu koje misli doslo tek sa Descartesom- tek tu je misljenje (racionalno misljenje) poistveceno sa postojanjem, odnosno identitetom.
Sa druge strane, zavisi kako se uzima svest. Za mene je svest celokupna predstava koju ljudsko bice ima o sebi, ukljucujuci tu i racionalno misljenje, ali ne samo njega.
Medjutim, svest, iako se cini staticnom u odnosu na misljenje, koje uvek nagovestava neku dinamiku, ima jedno bitno obelezje, a to je da svest mora imati svoj objekt. Bitan oblik svesti moze biti i samosvest- kao nagovestaj identiteta.
Ukoliko je razum ono sto ga odvaja od drugih bica a ukoliko odluke tog istog razuma ne moze da sprovede, svakako da time najvise steti sebi. Mada ne nuzno- moguce je da, ukoliko je svestan akrasije a ne moze da je pobedi, pretvori tu frustraciju porazom u stvaralacku pobedu. U svakom slucaju, to, po mom misljenju, jesu duboko nesrecni ljudi. A srecan covek ne stvara- to je mozda pozitivna okolnost za Druge.
Koliko je sreca kao apsolutno osecanje ispunjenosti moguce?
Moze li covek na neki nacin i da bude srecan i stvara?
Steti svakako i drugima ali pre svega kroz nacin na koji se pokazuje, cime namece svoj nacin zivota, misljenja kao ispravan. Danasnje potrosacko drustvo na primer.
Da, danasnje potrosacko drustvo, kao model koji moze da evoluira, ili ima minimalne razlike, ali koji nema alternativu.
Da postoji alternativa, kakva bi ona bila za Vas?
Odogovor na prvo pitanje bi morao biti jako kompleksan. U najkracem, medjutim, moglo bi se reci da sve zavisi kako definisete koncept slobode. Ja lisno definisem kao slobodu i "razumsko" i "pozudno" odlucivanje, ali iskljucivo do odredjene granice. Mislim da se danas premalo slobode daje misli kao takvoj, a previse pozudi. Namece se. A to nije nista drugo do prikriveni totalitarizam- a sve to zbog pohlepe i straha.
Da li su za Vas razumsko i pozudno odlucivanje suprotstavljeni, ili komlementarni pojmovi?
Moje misljenje je, ne znam, moguce je da se tu slozimo, da se totalitarizam uvek zasniva na izvesnoj meri razuma, kao najmanjeg moguceg rizika, i minimumu hrabrosti, kao odsustvu spremnosti da se bilo sta rizikuje da bi se sistemu suprotstavilo.
Takodje, i na ljudskoj prirodi, koja ne trpi odstupanje od proseka i zadate mere- tipicna crta prosecnih umova.
Tiranija je, bojim se, nedostatak srca. To je moje licno misljenje- mnoge monstruozne teorije su razumski potpuno prihvatljive. Npr. uzmite Milov utilitarizam- medjutim, srce, osecajnost ih odbacuje.
Slazem se.
Razumski gledano, npr, bilo bi najbolje smanjiti svetsku populaciju nasilnim putem. Vidite, razum je surov. Ne kaze se dzabe da je covek najgora zver, a ne zivotinja. Covek je proracunati predator. Virus. Npr, u jednom poznatom japanskom restoranu mozete naruciti majmunski mozak, svez, koji cete jesti dok je majmun ziv- tako je ukusnije. Srce, emocije, to je ono sto nas cini ljudima u sadejstvu sa razumom.
Da, upravo tako.
Ljudskost nije ljudskost bez srca, ili onog sto Pekic naziva dusom, a ne definise. Ali sto podrazumeva kao jedinstvenim, i iracionalnim, ne- razumskim svojstvom coveka.
Stoga, cak i taj iracionalni deo coveka (mada nije potpuno iracionalan, priznajem) svrstavam u licni identitet i u licnu slobodu da se bude i ono sto se mora. Naravno, sve dok se ne namece.
To ste izvanredno primetili, stavise mislim da smo dospeli, zahvaljujuci ovom Vasem postu, do onog gde se spajaju politicka teorija, filosofija i antropologija.
Tada postoji opasnost od sirenja iracionalizma racionalnim putem.
Grci su i demokratiju i slobodu odredjivali na drukciji nacin nego mi danas. Mozda cak i postenije.
Da, demokratija nije podrazumevala vlast svih, nego samo nekih, u startu je bila selektivna, i samim tim realisticnija.
Ja takodje smatram da su nagoni, instinkti cak vrlo pozeljni. Nisam to svrstao u zivotinjski deo zato sto mislim odvec lose o zivotinjama. Naprotiv. Mnoge zivotinje cenim vise od ljudi
Hahaha...
... i ja isto.
Nekakav sklad izmedju razuma i nagona je neophodan. Estetsko i moralno vaspitanje i sluze tome.
Estetsko i moralno vaspitanje su nesto sto gorko nedostaje savremenom coveku- jer se sav sveo na samo onaj deo koji je upotrebljiv, smao na razum, i njegove utilitaristicke konsekvence.
A da bi covek bio potpun, ceo, upravo su nuzni i lepota (estetika) i osecaj dobra (etika).
Mislio sam na sposobnost da se uspe, da se prezivi, na ono sto bi Aristotel nazvao karakternom vrlinom u sluzbi prakticne mudrosti. Mudrost da se pobedi, uspe. Kako ste sami rekli, lukavost i beskomromisnost. Da, kada bismo tu teoriju primenili na psihu, morali bismo da prisvojimo desnicarske (niceanske) argumente. Npr, to sto je neka zemlja kolonijalni gospodar samo po sebi nije moralno rdjavo, posto ta zemlja na odredjen nacin cini uslugu toj koloniji. Ona je primorava da napreduje, da uci nove vidove borbe kako bi se jednog dana oslobodila i prevazisla samu sebe. Ukoliko se ne bi oslobodila- zasluzila bi svoj kraj. Samo tako se zadobija progres. Surovo, zar ne? ali tacno- ja uvek uzimam za primer Punske ratove. Da nije bilo Kartagine ne bi bilo ni Rima onakvog kakvog ga znamo. Ili, da nije bilo Hanibalovog grandioznog vodjstva ne bi bilo Scipionovih osvajanja i td. Samo kroz borbu nastaje progres- u tom smislu, rat je prirodno stanje kako u drustvu tako i u coveku.
Slazem se, ali mislim da ne proizlazi iz svake borbe nesto grandiozno, iz neke da, iz neke ne. Mislim da cesto iz borbe proizadje samo opsti osecaj porazenosti, utucenosti, i besmisla.
Kada vidim na sta lice zrtve poslednjih ratova na Balkanu, mislim da je to daleko evidentniji efekt rata.
Svest je proces, polje borbe razlicitih sukobljenih motivacija. To je nuzno da bi covek napredovao. Covek koji stagnira ne postize nista. Losa iskustva su stoga vise nego znacajna. Srbi, na primer, nikada nisu shvatili vaznost toga, te zato tako i prolazimo.
Eh, povodom toga uvek citiram jednu sjajnu izreku- "Razuman covek prilagodjava sebe svetu. Samo nerazuman covek prilagodjava svet sebi. Progres je, stoga, uvek zavisio od nerazumnih". Ova izreka krije mnostvo toga u sebi.
Sta Vi mislite o ovom problemu?
Mislim ovde vrlo slicno kao Vi.
Smatram da ko ne ume da bude porazen, bilo indiviualno, ili kao nacija, ne ume ni da dobija, nije spreman ni za pobedu. Mislim da su srbi i previse skloni da se uzdignu u trijumfu, a unize u porazu, sasvim suprotno onoj hriscanskoj, ili jos starijoj maksimi.
Ucenje je uvek puno vece iz poraza i nedaca, nego iz pobeda i dobitaka.
Sto se nerazumnih koji prilagodjavaju svet sebi tice, mnogo toga zavisi od njihovih realnih kvaliteta. Vecina nerazumnih su medvedja usluga i njima samima i zajednicama u kojima se radjaju- jer je njihova neadaptabilnost obicno posledica neke inferiornosti, a ne moralne i prirodne superiornosti u odnosu na zajednicu.
Ipak, u odredjenom broju slucajeva, gde je priroda zaista genijalna, i neadaptabilna jer ima odredjene vise vrednosti koju sredina ne prihvata, moze da se desi kao u slucaju Tesle, Einsteina ili Nietzschea da njihovo delo izmeni svet, jer oni nisu mogli da izmene sebe.
Ali i tada pod jednim uslovom- da zive u sredini koja pristaje da se menja. Da je ostao u Lici, Tesla bi bio samo soidan inzenjer. Da je ostao u Nemackoj, Einstein bi zavrsio u Auschwitzu. Da se rodio u SSSR, na primeer, Nietzschea bi streljali kao protivnika rezima. Ako bi uopste i objavio svoje delo.
Vidi se da ste postovalac Sokrata
Jesam, u smislu da ponekd vredi primeniti ironiju, pre majeutike.
Tako je, pitanje je isuvise kompleksno. Upravo zato i cenim Junga- malo ko je uspeo da ljudsku psihu sagleda tako kompleksno.
Da, nemam sta da dodam, sem da mislim da je kljucan razlog zasto je tako sto je bio svestan visestrukosti ljudske prirode. Nije je svodio na samo jedan princip, kao Freud (seksualnost), racionalisti i prosvetitelji (razum), hriscani (dusa), i slicno.
Poll
