Hrist- sopstvo za zapadnog coveka

[John Doe]

CG Jung je svojevremeno tvrdio da je Hrist sopstvo za zapadnog (evropskog) coveka.

Kako shvatate ovu misao, da li je Hrist zaista najdublji, ali i najsveobuhvatniji sadrzaj svesti kod naroda hriscanskog nasledja?

[Hamlet]

И у науци има популизма. 

[John Doe]

Mozda, ali ne bih rekao da je ovo dobar primer. 

Jer se Jung bavio ovom mislju u vreme potpune prevlasti racionalizma i velike popularnosti materijalizma medju naucnicima.

Dakle, rizikovao je da u nacunim krugovima bude proglasen za sarlatana i mistika.

[Hamlet]

Користећи Јунгову доктрину Мила Алечковић-Николић је дошла до закључка да су Западњаци створили психопатску личност тако што су дубоко потиснули пагански део себе.

[John Doe]

Hamlete, da li se secate Jungovog sna o kuci sa dva spraat i podrumom koji je pricao Freudu dok su putovali preko Atalantika u SAD, na neka predavanja?

San je veoma vazan jer je podstakao Junga na stvaranje teorije arhetipova, a ima veze i sa paganskim slojem u ljudima.

[Korto Malteze]

Po meni,zapadnjacko poimanja sopstva je impersonalno i stoga me delimicno podseca na Advaita filosofiju.S druge strane,mozda je Jung hteo da skrene paznju na personalno poimanje sopstva ili duse,nazivajuci ga/je Hristom ali to opet vuce na Advaitu u smislu "svi smo JEDNO"..

[Hamlet]

Џоне, први пут чујем за тај сан, али настави, волео бих да чујем шта је даље било.
Колико знам Јунг је први иступио из Фројдове секте, јер Фројд је био попут Илираиона Руварца у српској историјској науци, забрањивао је својим ученицима да преиспитују "велике научне истине" свог учитеља.

Западна Европа је највише страдала током верских сукоба на линији католици - протестанти - англиканци, и искрен да будем нисам сигуран шта тачно представља архетипска слика Христоса у свести/подсвести западњака.  Вероватно унутрашњи крик да се дохвати мач и убија за своје виђење Христа. (видимо на примеру Јасеновца, погрома Јевреја током векова...итд) Заправо ЕУ ће бити нека врста крсташке државе (крст као грб НАТО пакта) у будућности, врло мало је познато (писала Смиља Аврамов) да је римски папа иницирао стварање ЕУ.

[Hamlet]

Evropa, brana komunizmu

Nije nikakva slučajnost da je ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici potpisan u "večnom gradu" Rimu 25. marta 1957. uz blagoslov pape Pija XII

Piše: Dr Smilja Avramov

Prve ideje o potrebi ujedinjenja Zapadne Evrope potekle su od Pija XII. U pomirenju dveju katoličkih zemalja, Francuske i Nemačke, otkrio je temelj na kome treba izgraditi "novu Evropu". O tome je vodio duge razgovore s Vajcekerom koji je sve do kapitulacije Nemačke 1945. bio njen ambasador pri Sv. stolici. U Italiji je našao snažan oslonac u Demohrišćanskoj stranci na čelu s De Gasperijem, u Francuskoj u Narodno republikanskom pokretu, iza koga je u celosti stajao Vatikan. Pije XII želeo je da za vreme svog pontifikata vidi integrisanu katoličku Evropu, kao branu komunizmu. Prvi kancelar Nemačke Adenauer, odani katolik, lider Katoličke stranke, primljen je u zvaničnu posetu kod pape Pija XII 19. juna 1951.

I pored nepobitnih istorijskih činjenica o saradnji sa silama Osovine, papa Pije XII u enciklici "Sacra Vergente Anno" od 7. jula 1952. pokušao je da ubedi svet kako Sv. stolica nije bila na strani nijedne ratujuće strane. "Rat protiv Rusije nismo odobrili", naglašavao je papa, čime je u stvari želeo da dokaže kako je Vatikan, shodno obavezama sadržanim u Lateranskim ugovorima, tokom rata bio neutralan. Međutim, u meri u kojoj su se zaoštravali odnosi na liniji Istok-Zapad, papa je intenzivirao politiku ujedinjenja katoličkih zemalja. Na sam Božić 1953. on je uzviknuo: "Zašto oklevati, cilj je jasan, jedinstven i neophodan". Nije nikakva slučajnost da je ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici potpisan u "večnom gradu" Rimu 25. marta 1957. uz blagoslov pape Pija XII. Pouzdano se može tvrditi da je Evropska ekonomska zajednica, u prvom redu, delo Pija XII.

Nemačka je tretirana na isti način kao i pobedničke sile. Šest katoličkih zemalja: Italija, Francuska, Nemačka, Belgija, Holandija i Luksemburg ostvarile su ujedinjenje na ekonomskom i kulturnom planu. Postojanje protestanata u pojedinim zemljama za Sv. stolicu bilo je zanemarljivo. Činjenica je da na putu daljeg razvoja EZ religija nije imala primarnu ulogu, ali i da je ideja ujedinjenja potekla iz Vatikana i da je papa do dana današnjeg zadržao snažan uticaj u svim zapadnoevropskim integracionim telima, posebno u Evropskom savetu. Pije XII okupio je najbolje ekonomiste tog vremena koji su, daleko od javnosti, razradili program ekonomskog razvoja, ne u smislu autarhične privrede katoličkih zemalja, nego njihove ekspanzije.

Inicijativa pape naišla je na povoljan odjek u SAD. Predsednik Truman i dve istaknute figure američkog političkog života Dals i Rokfeler izrazili su razumevanje za kombinovanu strategiju politike i religije i spremnost da finansijski učestvuju u realizaciji ovog plana. Istovremeno je vatikanska diplomatija pokrenula preko "sive eminencije" Jozefa Racingera inicijativu da se oformi transnacionalna diplomatija koja bi delovala iza kulisa, iz potaje. Iz te zamisli proizašla je Bilderberg grupa.

Pije XII umro je 9. oktobra 1958, ostvarivši svoj životni cilj - povezivanje pobeđenih i pobednika. Na papski tron došao je 28. oktobra patrijarh Venecije Ronkali, pod imenom Jovan XXIII. Nije se ovoga puta radilo o prostoj personalnoj promeni, nego o radikalnom zaokretu u politici Vatikana.

Za razliku od pape Pija XII, koji je promovisao ideju ujedinjenja katoličke Evrope, njegov naslednik Jovan XXIII smatrao je da je prošlo vreme "katoličkih država" i da se Rimokatolička crkva mora otvoriti prema svetu i prema drugim religijama. Tehnološka revolucija izmenila je životni ritam i pojedinca i države. Sve to po oceni novog pape nametnulo je potrebu preispitivanja mesta religije u savremenom društvu; da bi ostala relevantan faktor, crkva se mora prilagoditi promenama. Ovo u toliko pre što je došlo do erozije rimokatoličanstva. Više od 100.000 sveštenika napustilo je sveštenički poziv krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina. Oko 800.000 katolika u Holandiji i Belgiji napustilo je Rimokatoličku crkvu. Taj talas zahvatio je Nemačku i druge zemlje Evrope. Za proces revitalizacije crkve papa Jovan XXIII osmislio je termin "Agiornamento" - osavremenjivanje.

[John Doe]

Po meni,zapadnjacko poimanja sopstva je impersonalno i stoga me delimicno podseca na Advaita filosofiju.S druge strane,mozda je Jung hteo da skrene paznju na personalno poimanje sopstva ili duse,nazivajuci ga/je Hristom ali to opet vuce na Advaitu u smislu "svi smo JEDNO"..

Ono sto je Jung, kako se meni cini, hteo da ukaze, jeste da arhetip Hrista, kao sina Bozijeg, spasioca i Bogochoveka, predstavlja jedno duboko ukorenjeno zapadno poimanje sopstva.

E, sad, sopstvo je za Junga mnogo toga- i celina psihickog (svest + nesvesno), ali i onaj dublji sloj psihe istovremeno.

Recimo, ako je sopstvo= atma, dotle je Hrist nalik avatarima hinduskih vrhovnih bozanstava. Moze se u paralelama ici i dalje, ali ne bih da sablaznjajvam pristalice i hriscanstva i hinduizma.

Ako se gleda odnos izmedju personalnog i impersonalnog, on je drugaciji nego u hinduzimu. Naprosto, Zapad preplice personalno i impersonalno.

Ono najdublje impersonalno- Bog, je zapravo Bogocovek, konkretan Bogocovek, sa svim njegovim licnim osobenostima. Sa druge strane, njegov arhetip moze korisno posluziti u individualnom razvoju, koji cini, slicno drevnom Hermesu, ineku vrstu "dusovodje", zastitnika na dhovnom putu koji je, prirodno, individualan.

[John Doe]

Џоне, први пут чујем за тај сан, али настави, волео бих да чујем шта је даље било.
Колико знам Јунг је први иступио из Фројдове секте, јер Фројд је био попут Илираиона Руварца у српској историјској науци, забрањивао је својим ученицима да преиспитују "велике научне истине" свог учитеља.

Западна Европа је највише страдала током верских сукоба на линији католици - протестанти - англиканци, и искрен да будем нисам сигуран шта тачно представља архетипска слика Христоса у свести/подсвести западњака.  Вероватно унутрашњи крик да се дохвати мач и убија за своје виђење Христа. (видимо на примеру Јасеновца, погрома Јевреја током векова...итд) Заправо ЕУ ће бити нека врста крсташке државе (крст као грб НАТО пакта) у будућности, врло мало је познато (писала Смиља Аврамов) да је римски папа иницирао стварање ЕУ.

Freudovo Psihoanaliticko drustvo jeste bilo organizovano na veoma autoritaran nacin, ali je i bilo veoma korisno zbog svog pristupa iracionalnom, nesvesnom i snovima.

Da nije bilo Freudovog ikonoklastickog pristupa psihickim procesima i svojevrsne autoritarnosti, ne bi bilo ni mogucnosti da se ode dalje od psihologije cigle i maltera Wundta i Titchenera. Freud je vratio ljudskom rodu pogled vaznost  na seksualnosti svojom teorijom libida.  Takodje je skrenuo paznju na bitan znacaj snova, kojima je vraceno "dostojanstvo", i koje Freud posmatra istovremeno kao neki drevni shaman, ali i kao neko kome je jasno da su oni proizvod dubljeg dela psihe (nesvesnog), a ne besmisleni i slucajni sadrzaji.

Razlozi Jungovog odlaska od Freuda su visestruki. Najpre, Jung je bio veoma originalna i samosvojna licnost. Mada ga je Freud nazivao "miropomazanim naslednikom", "sinom naslednikom" i slicnim izrazima, jasno je da je za razvoj Jungovih teorija bilo neophodno da postane sam svoj otac, umesto necijeg sina i projektovanog naslendika.

Zatim, tu je faktor Freudove autoritarnosti, a takodje i cinjenica da je Jung nadrastao svog ucitelja po sirini shvatanja i dubini uvida. Raskid je bio neminovan. 

Jungov san o kuci na vise spratova cu opisati u sledecem postu.

[Korto Malteze]

Po meni,zapadnjacko poimanja sopstva je impersonalno i stoga me delimicno podseca na Advaita filosofiju.S druge strane,mozda je Jung hteo da skrene paznju na personalno poimanje sopstva ili duse,nazivajuci ga/je Hristom ali to opet vuce na Advaitu u smislu "svi smo JEDNO"..

Ono sto je Jung, kako se meni cini, hteo da ukaze, jeste da arhetip Hrista, kao sina Bozijeg, spasioca i Bogochoveka, predstavlja jedno duboko ukorenjeno zapadno poimanje sopstva.

E, sad, sopstvo je za Junga mnogo toga- i celina psihickog (svest + nesvesno), ali i onaj dublji sloj psihe istovremeno.

Recimo, ako je sopstvo= atma, dotle je Hrist nalik avatarima hinduskih vrhovnih bozanstava. Moze se u paralelama ici i dalje, ali ne bih da sablaznjajvam pristalice i hriscanstva i hinduizma.

Ako se gleda odnos izmedju personalnog i impersonalnog, on je drugaciji nego u hinduzimu. Naprosto, Zapad preplice personalno i impersonalno.

Ono najdublje impersonalno- Bog, je zapravo Bogocovek, konkretan Bogocovek, sa svim njegovim licnim osobenostima. Sa druge strane, njegov arhetip moze korisno posluziti u individualnom razvoju, koji cini, slicno drevnom Hermesu, ineku vrstu "dusovodje", zastitnika na dhovnom putu koji je, prirodno, individualan.

"Preplitanje" personalnoh i impersonalnog je naprostog - zbrka. 

Sa ovim boldovanim delom se,licno,ne slazem,jer je po mom misljenju Bog licnost,a ne bezlicna,impersonalna energija.No da ne sirim temu...

Drugi deo recenice,o njegovom arhetipu,ako je pravilno razumem,nista drugo do Guru u hinduizmu.Ili bodhisattva u buddhizmu..mada je i guru  neka vrsta avatara...