http://www.mzd.gov.rs/download/nacrt_ZOD_cir.pdfНа званичној страници министарства за дијаспору постављен је нацрт закона о дијаспори.
Искрено гледајући шта је постојало до сада за почетак није лоше. Ипак некако добијам утисак да се са овим законом неће добити побољшање односа измећу Србије и дијаспоре.
По питању ко може бити члан дијаспоре ( Члан 6 -2.-3) постоји мало исувише непотребних услова рецимо језик и ћирилично писмо. Ако погледамо данашњу Србију у Београду је више реклама, назива улица а чак и таблице за аутомобиле на латиници него на ћирилици а тражи се да неко ко је рођен или ко је већ друга, трећа или већ која генерација зна ћирилицу.
Мало исувише амбициозно.
Члан 7 дефинише повереника за дијаспору. Да би неко био повереник мора да стално живи у иностранству, да се јави на конкурс који распише министарство и бира га министарство.
Некако као да се ради о неком директору јавног предузећа. Дали они стварно мисле да ће икоме у дијаспори пасти на памет да слушају неког кога министарство постави на своју а не на иницијативу дијаспоре.
Све што ће са овим постићи је да ће ови исти самопозвани представници дијаспоре сада постаи званични мада ни сада немају нити подршку нити контакт са главницом дијаспоре.
Инрересантно је да скупштина дијаспоре треба да се састоји од министра за дијаспору, разних министара, председника, представника СПС, представника РТС и повереника за дијаспору.
Значи скупштина за дијаспору ће бити састављена од разних минисстара и представника које поставља министарство за дијаспору.
Није ми јасно како мисле да ову скупштну представе као тело дијаспоре када ни не питају никог у дијаспори ко треба да их на њој представља?
Вероватно ће 28 Јуна (дан Дијаспоре) када треба да сеодржава скупштина то одржавати негде у свету и наплађивати дневнице. Осим тога не видим шта ико добија са овом скупштином.
Члан 21 који говори о фонду дијаспоре исто је малио проблематичан. Фонд се скопља широм света али са њиме располаже министарство за дијаспору. Некако гледајући корупцију у влади чисто сумљам да ће неко давати новац министарству на располагање. Добро замишљено и могуће једног дана и остварљиво. За сада не видим да ће се показати као успешно.
Члан 24 објашњава ко и како може да се упише у листу да је члан дијаспоре.
Стварно дали ико ко је радио на овом закону мисли да ће им неко дати све те податке које траже?
Малте не треба да им кажем и који број ципела носим. Данас када свугде у свету саветују свима да дају минималне податке због крађе идентитета министарство дијаспоре тражи све могуће податке неколико колена уназад.
Члан 28/29 говори о легитимацијама за дијаспору.
Није лоша идеја али не беш нешто неопходно. Да би добио ту легитимацију морао бих да се учланим у дијаспору да им дам све могуће личне податке и са том легитимацијом када дођем у Србију могао бих да имам приступ културним споменицима и услугама које тамо дају и слично.
Стварно неко треба да је у безизлазној ситуацији да би се обрадовао овоме.
Интересантно је и финасирање оних који желе да студирају у Србији, науче језик и слично. Идеја није лоша јер би са тиме и Србија могла да добије већи утицај на дијаспору.
Све у свему за почетак није лоше али у оваком обилику не верујем да ће наићи на велики пристанак и одушевљење дијаспоре.
