Hamlet
Bидијански краљевић
vitez
Karma: 733
 Offline
Gender: 
Posts: 2272
Живела Велика Србија! www.badnjak.com
|
 |
« Reply #94 on: 01, January 2009, 05:39:17 » |
 Reply
|
ШЕШЕЉ - ЧВРСТ КАО ХЕРЦЕГОВАЧКЕ СТЕНЕ
Postoji izreka da je covek onakav kakvi su mu bili preci i roditelji, a po karakteru i gotovo u svemu odgovara podneblju u kome je ponikao. Postoji još jedna narodna izreka: „Reci odakle si, reci ću ti kakav si”! U mnogo cemu, od intelekta do elokvencije, lucidnosti zapažanja, upornosti i borbenosti, dr Šešelj je otelotvorenje kraja iz koga je ponikao, u kome su vekovni koreni njegove porodice i sa oceve i sa majcine strane. Jednostavno receno, dr Šešelj predstavlja olicenje kršne i kamenite srpske Hercegovine, u kojoj su generacije morale da se bore za opstanak, i da od takve, ponekad surove prirodne lepote, grabe i otimaju sve što im je bilo neophodno da prežive. Istina, neko će možda reći da dr Šešelj, po mestu rodenja, nije iz te i takve Hercegovine zato štoje rođen u Sarajevu, ali to je samo delimicno tačno. Njegovi roditelji poticu upravo iz tog mocnog krševitog predela, a od njih je nasledio sve osobine stvarane stotinama godina medu ljudima tog kraja. Govorimo o upornosti, cvrstini, otvorenosti, velikoj dozi hrabrosti da se život živi bez obzira kakav je, ali i o istrajnosti u nastojanjima da se u tom životu stvari menjaju. Govorimo i o britkosti izražavanja, neposrednosti jasnog iznošenja misli, bez obzira na cenu koju, ne retko, zbog toga treba placati. Govorimo i o spremnosti i sposobnosti da se sve nedace docekaju i da se sa njima uhvati u koštac.
Mareva Ljut
Mareva Ljut, smeštena u Popovom polju, okružena je golemim stenama koje se često ne vide od oblaka koji umeju da prekriju visoke vrhove. Ono što covek prvo primeti kada ulazi u Marevu Ljut jeste da su kuce pravljene od kamena i da su se žitelji čitavog života prilagodavali prirodi, ali i to da su umeli od prirode da uzmu ono što je najbolje i najlepše. Danas je ovo mesto u zoni razgranicenja. Vekovima unazad, uvek je bila cisto srpsko mesto. Oduvek su ovde dva roda, dve porodice: Šešelji i Dreci. Vekovna ognjišta danas su, uglavnom, napuštena, ali ima i onih koji su ostali. U Marevoj Ljuti, okruženoj stenovitim planinama i ljudima u žutim odelima (Unproforcima koji cuvaju zonu razgranicenja), danas živi rodak Vojislava Šešelja, Sava Šešelj sa svojom porodicom. Kuca je mala i skromna. zidana od nebrušenog kamena, kakva i prilici ovom krševitom i nepristupacnom kraju. Da bi se došlo do nje, covek mora da se pomuci, penje se uzanim stenovitim putem.
Rodna kuca Šešeljevih
Desetak metara iznad kuce Save Šešelja, nalazi se kuca u kojoj je roden otac Vojislava Šešelja, Nikola. Mala i skromna kamenita kuca koja, sasvim izvesno, ukazuje na cinjenicu o tome kako se skromno živelo u ovim krajevima. Istina, kuca u kojoj je rođen Nikola Šešelj, danas je porušena, što od zuba vremena, što od ustaških mina, jer je ova kuca čitavo vreme rata bila na prvoj borbenoj liniji. Sa mesta na kome se nalazi, vidi se manastir Zavala u kome je dr Vojislav Šešelj 1955. godine kršten po pravoslavnim obicajima, i koji se nalazi na teritoriji na kojoj su decenijama i vekovima živeli Srbi. Danas, po Dejtonskom sporazumu, pripao je Hrvatima. Samo iz tih razloga, nismo bili u situaciji da odemo i do manastira Zavala. Manastir Zavala podigao je kralj Milutin u srednjem veku, i svakako nije mogao da pretpostavi kako će neko buduce vreme ostaviti njegovu zadužbinu na milost i nemilost ustašama. Posebnim spletom životnih okolnosti, dr Vojislav Šešelj vezan je za manastir Zavalu. Naime, pred Drugi svetski rat, u manastiru Zavali, živeo je Nikola, otac Vojislava Šešelja. Nikola je, još kao dete, cuvao manastirske ovce i išao u školu. Deda Vojislava Šešelja, po kome je dr Šešelj i dobio ime, preselio se iz Mareve Ljuti na manastirsko imanje 1925. godine u Orahovom Dolu, nedugo posle krštenja svog sina Nikole. Tako je ogranak porodice Šešelj živeo u Orahovom Dolu, i onda nikoga ne treba da cudi otkuda tolika, emotivna i već tradicionalna, vezanost sa manastirom Zavala. 1941. godine ustaše su pobile sve kaludere u manastiru, a otac Vojislava Šešelja, Nikola, koji je tada imao 16 godina, jedva je uspeo da izbegne ustaški nož. Krvolocne ustaše uspele su da uhvate Nikolinog strica Rajka, koji je medu onih hiljadu Srba, zaklanih i bacenih u jamu Ržani Do. Kosti zverski mucenih i zaklanih Srba iz Ržanog Dola su 1991. godine prebacene u kosturnicu u selu Velicani. Selo Velicani se nalazi sa druge strane Popovog polja. Imena zlosrecnih i zaklanih Srba, uklesana su u spomen-kosturnicu u Velicanima. Medu tim imenima, nalazi se i ime Rajka Šešelja. U spomen-kosturnici pohranjene su i sve stvari koje su pronadene kod zaklanih Srba, koji su imali samo jednu grešku u životu, što su voleli i poštovali svoje srpsko poreklo. U kuci Save Šešelja, secajuci se Mareve Ljute, Orahovog Dola i svih lepih trenutaka provedenih u Popovom polju, dr Šešelj je govorio o tome kako se radovao školskim raspustima koje je provodio u zavicaju svojih roditelja. U Zavali je, po rečima dr Šešelja, bilo naročito lepo za Petrovdan, kada je ispred manastira bio veliki vašar, gde su se okupljali ljudi iz okolnih sela. Tu se mogla videti i stara srpska nošnja, karakteristicna za hercegovacki kraj. Čula se, vrlo često, i pesma zbog koje je policija hapsila. Hapsili su Srbe koji su pevali svoje nacionalne pesme, ili, kako su ih tada zvali, „nacionalisticke”. Bila su to lepa vremena kada su stasiti, kršni Hercegovci, isprepletanim glasovima pevali najlepše srpske pesme.
Nacionalni prkos, cojstvo i poštenje
Kako su Hercegovci prekaljeni teškim životnim uslovima, tako nije ni cudo što je njihova nacionalna svest žestoko usadjena u svakog pojedinca. To je došlo do izražaja i u periodu posle Drugog svetskog rata, kada su ostrašceni komunisti, raznoraznim metodama, vršili progon srpskog stanovništva sa ovih teritorija.
Krajem 60-tih godina, po kazni, ukinuta je i železnicka pruga od Capljine do Dubrovnika, što je izazvalo naglo iseljavanje stanovništva sa ovih srpskih prostora. Mnogo kasnije, napravljen je asfalni put sa druge strane Popovog polja. Međutim, već je bilo kasno, mladost iz ovih krajeva rasla je i sazrevala u nekim drugim mestima. Još jedna od perfidnih igara tadašnjeg režima bila je i eksproprijacija privatne zemlje u Popovu polju, od koje je stvoren poljoprivredni kombinat. Izvršivši otimacinu plodne zemlje, jedino bogatstvo kojim su raspolagali žitelji ovog kraja, komunisticke ale dovele su stanovnike Popova polja na samu ivicu preživljavanja. Krenuo je još jedan talas iseljavanja. Najveci deo mladosti iselio se u Trebinje, a mnogi su otišli i dalje od Trebinja. Ostala su samo staracka domaćinstva. Došao je novi rat, koji je nametnuo nova odricanja i nove harace.
Pricajuci o svojim susretima sa stanovnicima Popova polja, dr Šešelj kaže kako je, upravo na ovim prostorima, naucio da ceni prave ljudske vrednosti, na kojima je kasnije izgradivao svoju doslednost, principijelnost, stabilnost, upornost, pa i borbenost. Još jedna zanimljivost, vezana za ovaj kraj jeste cinjenica da je u ovom kraju. u Drugom svetskom ratu, bilo i četnika i partizana. Kuriozitet je da se četnici i partizani ovde nisu svadali, već su cuvali jedni druge, što nije bio čest obicaj na drugim teritorijama. Nije ovde udarao Srbin na Srbina. U porodici Vojislava Šešelja bilo je i jednih i drugih, i četnika i partizana. U selu gde je rodena majka Vojislava Šešelja, do 1943. godine svi su bili četnici, a onda su prešli u partizane. Po ocevoj liniji, samo je Vlado Šešelj bio u partizanima, ostali deo familije bio je četnicki nastrojen.
Porodicno stablo Šešeljevih
Daleko poreklo Šešeljevih vodi sa Rovaca u Crnoj Gori. Pre nekih 500 godina došlo je do preseljenja ove i još nekoliko porodica. Iselili su se Boškovici, Šcepanovici i Srezojevici. Prvo su došli u Nikšic na Ridane, gde su podigli svoja prva ognjista. Medutim, životni putevi odveli su ih dalje, tako su se naselili u Popovu polju. Šešelji su poreklom od izvesnog Šeje, koji je imao 12 sinova. Šejinih 10 sinova otišlo je u Rusiju i uglavnom su svi bili oficiri ruske vojske. Dvojica Šejinih sinova ostala su na ovom prostoru. Od jednoga poticu Šešelji, od drugoga Šešlije. Ista im je krsna slava, sveti Luka. Istorijske zapise o porodici Šešelj proucavao je i Jefto Dedijer. Došavši u Popovo polje, Šešelji su se rasporedivali po razlicitim zaseocima i mestima. Prvo su živeli u Velicanima, pa je tako ostalo zapisano da se u Velicanima jedan kraj zove Šešeljevina. Nažalost, danas nema ostataka kuca koje su podizali prvi Šešelji. Odatle su se selili u neke delove Popovog polja. Posle Šeje, pamti se Lazar Šešelj, koji je prvi došao u ovaj kraj. Dalji predak dr Šešelja bio je Nikola, koji se oženio i došao na ženino imanje u Marevu Ljutu. Nikola je imao tri sina- Ristu, Ðuru i Savu. Risto ima potomke koji su i danas živi, Sava takode ima potomke.Jedan od njegovih potomaka je i dr Vojislav Šešelj. Ðuro se nikada nije ženio i za sobom nije ostavio potomstvo. Direktni predak dr Šešelja, Sava, imao je tri sina i veliki broj kcerki. Sinovi su se zvali Nikola, Vojislav i Rajko. Nikolin sin je Sava, koga su novinari beogradskih redakcija imali prilike da upoznaju u Marevoj Ljuti, i ciji su bili gosti. Deda dr Šešelja, po kome je on dobio ime, Vojislav, imao je tri sina i četiri kcerke. Sinovi su Nikola (otac dr Vojislava Šešelja), Jovan, i Sava koji sada živi u Trebinju. Stric Vojislava Šešelja, Jovan, danas živi u Beogradu. Jovan Šešelj je imao kucu u Slanom koju su ustaše u ovom ratu poharale, te se tako Jovan danas nalazi u izbeglištvu u Beogradu.
Govori Sava Šešelj
Sedeci ispred kuce Save Šešelja u Marevoj Ljuti, novinari su mogli da cuju price o korenima ove porodice. U daljini se video manastir Zavala i nazirao put prema spomen-kosturnici u Velicanima. Slušajuci naša pitanja Savo Šešelj nije mogao a da ne prozbori koju reč o neprijatnim i lažnim aluzijama Vuka Draškovica upucenih na racun dr Vojislava Šešelja. „Najveca uvreda za nas Šešelje”, starackim, ali odlucnim glasom primetio je Savo Šešelj, „jesu neosnovane i lažljive price politickih slabica, kakav je Draškovic. Glupost je pricati da su Šešelji Hrvati, kada mi imamo sacuvanu i zapisanu istoriju i tradiciju svih Šešelja. Uvek smo bili čestiti i pošteni Srbi. Srbovali smo i onda kada se to nije smelo. Prkosili, našim nacionalnim obeležjem, kad god smo mogli. Ako nas zbog toga Hrvati ne vole, i ako nas se iz tih nacionalnih razloga plaše, to mogu da razumem, ali ne mogu da razumem prljavu igrariju pojedinih politicara. Prozivajuci nas i pljujuci po našem srpstvu, ti jadnici prozivaju, u stvari, sebe i pljuju po svom semenu i poreklu”.
Krštenica dr Šešelja
Iz Mareve Ljute svratili smo u manastir Tvrdoš. Sacekao nas je iguman Gligorije. Zadovoljstvo zbog posete celnih ljudi Srpske radikalne stranke i novinara beogradskih redakcija, iguman je iskazao na skroman i tih način. Prica igumana Gligorija bila je zanimljiva za sve prisutne. Naime, secajuci se mladih dana dr Vojislava Šešelja. iguman se setio i nekih svojih problema vezanih za tadašnju disidentsku karijeru Vojislava Šešelja. Krsne knjige iz manastira Zavala, okupiranog u ovom ratu, uspeo je da iznese vladika Zahumsko Hercegovacki i primorski Atanasije. Te knjige danas se nalaze u manastiru Tvrdoš. Zahvaljujuci njima, uspeli smo da vidimo i crkvenu krštenicu dr Vojislava Šešelja.
Dr Vojislav Šešelj roden je 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole i majke Danice. Kršten je 25.novembra 1955. godine u manastiru Zavala. Krsni kum, po tradiciji Šešeljevih, bioje Božidar Korac. Brak roditelja dr Šešelja, bio je uspostavljen po crkvenim zakonima. Nikola Šešelj nikada nije bio clan Komunisticke partije, uvek je poštovao tradiciju pravoslavlja, a to je podrazumevalo i krštenje dece u crkvi.
|
