Posle smrti

[Zvoncica]

Drugi Univerzumi? 

Moderna fizika ide u nekim jako cudnim i za klasicnu fiziku neocekivanim pravcima. Jako se malo o tome zna u principu u nekoj siroj javnosti, a problem je i u tome sto je to sve uzasno tesko shvatljivo pa mi se desava da u naucno popularnim casopisima procitam i po nekoliko puta tekst na neku od tih tema... i iskreno da na kraju ne budem sigurna da li sam bas sve shvatila jer nemam dovoljno predznanja...

Meni je licno najfascinantnija Multiverse teorija, po kojoj se ogroman broj Univerzuma formira svaki iz sopstvenog Big Banga, svaki sa specificnim zakonima po kojima se razvija... cineci samo jedan maliminimalni deo Multiversuma....i neke pretpostavke o mogucnostima komunikacije izmedju istih...

[John Doe]

Drugi Univerzumi? 

Moderna fizika ide u nekim jako cudnim i za klasicnu fiziku neocekivanim pravcima. Jako se malo o tome zna u principu u nekoj siroj javnosti, a problem je i u tome sto je to sve uzasno tesko shvatljivo pa mi se desava da u naucno popularnim casopisima procitam i po nekoliko puta tekst na neku od tih tema... i iskreno da na kraju ne budem sigurna da li sam bas sve shvatila jer nemam dovoljno predznanja...

Meni je licno najfascinantnija Multiverse teorija, po kojoj se ogroman broj Univerzuma formira svaki iz sopstvenog Big Banga, svaki sa specificnim zakonima po kojima se razvija... cineci samo jedan maliminimalni deo Multiversuma....i neke pretpostavke o mogucnostima komunikacije izmedju istih...

Mozete i malo vise o ovom, ovde ili na posebnoj temi, ja znam vrlo malo o tim teorijama. 

[Zvoncica]

Ako mi verujete upravo mi je ista stvar pala na pamet pa trazim jedan relativno razumljiv clanak na ovu temu po SciAm arhivi... 

[Jana Doe]

Ja nadjoh jedan tekstic:

Pitanje: Šta se događa posle smrti?

Odgovor: Pitanje šta se dešava posle smrti može da bude zbunjujuće. Biblija nam ne kaže sasvim jasno kada će osoba doći do večnog odredišta. Biblija nam kaže da odmah posle smrti, osoba ide u nebo ili pakao u zavisnosti od toga da li je primila Hrista kao svog Spasitelja. Za vernike, to znači da posle smrti napuštaju telo i idu u prisutnost Gospodnju (2 Korinćanima 5:6-8; Filipljni 1:23). Za neverne, to znači da posle smrti idu u večnu kaznu, u paklu (Luka 16:22-23).

Ovo je mesto gde može doći do zabune po pitanju toga šta se dešava posle smrti. Otkrivenje 20:11-15 opisuje sve koji su u paklu, da su bačeni u vatreno jezero. Otkrivenje, poglavlja 21-22 opisuju novo nebo i novu zemlju. Samim tim, izgleda da do poslednjeg vaskrsenja, osoba posle smrti prebiva u “privremenom“ nebu ili paklu. Večno odredište osobe neće biti promenjeno, ali tačno “mesto“ večnog odredišta će se promeniti. U nekom trenutku posle smrti, verni će biti poslani u novo nebo i novu zemlju (Otkrivenje 21:1). U nekom trenutku posle smrti, neverni će biti bačeni u vatreno jezero (Otkrivenje 20:11-15). Ovo su krajnja, večna odredišta svih ljudi – zasnovano isključivo na tome da li je osoba verovala samo u Isusa Hrista za spasenje od svojih greha.

kao i ovaj:

DEJV DZORDZ
POSLE SMRTI

1

Seca li se svog prethodnog zivota? S lakocom je otklonio sve sumnje da vise ne postoji. Mogao je da misli, ali ne i da se priseti onoga sto je ranije bilo. Pa ipak i sama cinjenica da je zadrzao najvaznije svojstvo bila je vise nego dovoljna.

Fantastican pogled na svemir pruzao se sa mesta na kome se sada nalazio. Pokusao je da odredi kome delu Univerzuma trenutno pripada, premda je bio siguran da takva nastojanja nece dati pouzdane podatke.

A onda je nesto zagolicalo njegovu mastu, pruzajuci mu dokaz da jos uvek nije izbrisan sa spiska zivih. Neizmenjeni oblik kosmosa, kakvog je nekada davno ugledao, pospesivao je njegovu zelju za saznanjem. Nastojao je da spozna sebe, pitajuci se kako izgleda? Sa setom je zakljucio da ne poseduje nista materijalno sto bi mu pruzilo neoboriv dokaz u prilog postojanja.

Ovako, mogao je da postoji, ali moglo je to da lici i na san. Nesto nalik razocarenju zaiskrilo je u njegovoj svesti dok je nastavio da putuje stazama vecnosti.

Vise nije poznavao zivot i smrt, dve komponente koje su nekada bile u medjusobnoj vezi i sto ga je za nesto vezivalo. Kada i za sta to nije mogao da zna. A sada su ta dva elementa za njega bila spojena i sve bese sazeto u jedno.

Njegova svest, ili ono sto je preostalo od njegovog bica, osecala je to. Ali, ko je mogao da izvrsi tu transformaciju? Nije li sam Tvorac umesao svoje prste uputivsi ga ovim pravcem, stavljajuci ga u samo srediste kosmickog zbivanja? I kako On izgleda?

Mnogo pitanja a nijedan odgovor. Bilo je izvesno da jos uvek nije nastupio cas saznanja.

Sada, kada je postao deo prostora a prostor njegov deo i kada je za njega vreme prakticno prestalo da postoji, shvatio je i osecao stanje u kome se nalazio. Vise nije predstavljao roba prolaznosti. Svi okviri koji su ga ranije okruzivali rasplinuse se poput sna, ustupajuci njegovoj svesti grandioznu i jos uvek nedokucivu beskonacnost.

Njegova paznja bila je usredsredjena na jak izvor svetlosti koji se pojavio sasvim iznenada na onom mestu na kome ga ranije nije bilo. U prvi mah ucini mu se da prisustvuje radjanju zvezde, jednog novog sunca, koje ce kroz nekoliko milijardi godina iznedriti zivot, ukoliko se saberu svi uslovi neophodni za jedan takav cin.

Medjutim, pitao se nije li cudno da sklop slucajnosti gradi jednu takvu dragocenost Univerzuma? Njemu, beskonacnom bicu, zivot i smrt znacili su prolaznost.

Ono sto je video i za sta je u  prvom trenutku pomislio  da predstavlja nastajanje, oznacavalo je suprotnost tog grandioznog cina. U neprekidnom procesu stvaranja i umiranja, ono sto je nekada bio ucestvovalo je sada samo kao posmatrac.

Zakljucak do koga je dosao izgledao mu je realan. Neki savrsen mehanizam regulisao je rad kosmosa, odredjujuci unapred sudbinu svakog svog elementa.

Traka zivota odjednom poce da se odmotava, vodeci ga natrag, u ne tako davnu proslost, omogucivsi mu da jos jednom pokusa da spozna sebe. Ono cega je uporno, ali bezuspesno, nastojao da se seti, nalazilo mu se nadohvat ruke. Razbijajuci barijere prostora, vracao se na popriste dogadjaja svoje ranije egzistencije, vezane za jednu daleku planetu i njegov vlastiti identitet.

Poput najsnaznijeg magneta dejstvovala je neka nevidljiva sila, privlaceci ga ka svom sredistu. Osetio je da pada, sledeci orbitu masivnog objekta. Bio je svestan da ce da iskusi ono o cemu je u svom prethodnom zivotu cesto mastao, ali sto je uvek bilo samo to, ne obecavajuci da se ikada pretvori u stvarnost i otkrije sustinu njegovog postojanja.

Znao je da se tajna krije u objektu kome se priblizavao. Znatizeljno je pogledao u unutrasnjost svog privremenog odredista, u ocekivanju da ugleda bilo sta sto bi mu omogucilo da sazna. Njegova nadanja da u sredistu orbite ugleda neku vrstu zvezde nisu se ispunila.

Kao plod fantazije svetlost obasja svemir u kome se sada nalazio, otkrivajuci mu nepoznate i nedostupne sile.

Ali, ne predstavlja li i on deo Univerzuma? Ne poseduje li i on svojstva koja imaju ostali svemirski objekti? Nije li i on neka vrsta zvezde na pragu svog isceznuca i ponovnog rodjenja?

Shvatio je da je on nesto uzvisenije od svekosmicke materije. Sama cinjenica da putuje stazama vecnosti bila je dovoljan dokaz u prilog njegovih pretpostavki.

Nalazio se sasvim blizu savrsenstvu, mada ga jo[ uvek nije dostigao. Nije mogao da zna hoce li ikada uspeti u tome.

Nekoliko detalja ukazivalo mu je na znanja do kojih je dosao u svom prethodnom zivotu. Zahvaljujuci nauci mogao je sasvim da se priblizi horizontu dogadjaja. Pitao se do kakvih bi sve promena dolazilo da je kojim slucajem zadrzao svojstva materijalnog koja je nekada posedovao.

Izgledalo je to kao da proverava koliko je zapamtio od naucene lekcije ili procitane publikacije. Jos uvek se secao susreta, preciznije, opisa hipoteticnog susreta sa tajanstvenim crnim telom, tim iskonskim gospodarem mraka

Tama koja ga je okruzivala nije unela nemir u njegovu svest. Nije znao da li se i dalje krece, ili se, napokon, zaustavio. Ali, kako je bila iluzorna ta misao!

Nadsvetlosnom brzinom hitao je ka izvoru koji se nalazio pred njim. Svetlost ponovo obasja Univerzum i on se obre u jednom novom ustrojstvu.

Ovde nije bilo niceg materijalnog. Zvezdani sistemi razbacani prostorom, te njihovi clanovi> crveni dzinovi, beli patuljci, neutronske i druge zvezde nestale su iz ovog dela svemira davno pre njegove transformacije. A mozda takve formacije nikada nisu ni postojale? Kako god bilo, nelogicnost se nametala sama po sebi. Nije bilo neophodno posedovati narocitu mudrost pa se zapitati odakle svetlost? On je upravo to zeleo da sazna. Raj ili pakao, bilo mu je svejedno sta predstavlja.

Tek tada je primetio da se nesto pojavljuje. Kao kroz maglu prisecao se nekih trenutaka, a onda secanja pocese da blede.

Proletevsi kraj kovcega brzinom koju nije mogao da odredi, on za trenutak osmotri njegovu unutrasnjost. Jedna, njemu poznata, prilika pocivala je u miru, dok je on bezuspesno pokusavao da odredi njen identitet.

Najvise ga je iznenadila cinjenica koju je, hteo ili ne, morao da prizna. Broj tajanstvenih kovcega peo se na hiljade, nadmasujuci moc poimanja i on odagna nevericu koja ga je obuzimala, uverivsi se u realnost dogadjaja.

Sadrzina kovcega bila je ista, izuzev neznatne razlike koja je postojala u gradji materije koja je ispunjavala njihovu unutrasnjost. Sve vise sticao je utisak da su u razlicitim vremenskim intervalima i na razlicitim mestima ovi primerci brizljivo prikupljani, a sada izlozeni u svekosmickom vrtu posetiocima poput njega.

Ali, da li se ikada ikome ukazala slicna prilika? Za izvodjenje tako egoisticnog zakljucka nije postojala dovoljno stabilna osnova, a njegovoj svesti takav zakljuzak nije ni bio neophodno potreban. Osim toga, nije zeleo da bude jedinstven kosmicki fenomen.

Pretpostavka da je davno i nebrojeno puta pre njega nesto prolazilo ovim stazama nije delovala onespokojavajuce. Naprotiv. Njegovo Ja svesno je to zelelo i, iznad svega, tome stremilo. A on nije bio kadar da bilo sta izmeni.

Odlucio je da ovu igru prihvati i da ucestvuje u njoj do kraja, a onda je poceo da se spusta u maglovita jutra istorije civilizacije.

                                    ( ODLOMAK IZ NOVELE )

[krinolina]

Da ali u istom tekstu se spominje i teorija da je postojeci Univerzum nastao iz prostora drugog Univerzuma koji je postojao pre njega.... a onda i neki pre njega... pa tako moze unedogled..  Posebna prica je teorija multiverzuma (valjda se tako prevodi) po kojoj paralelno sa ovim nasim postoji veliki broj drugih Univerzuma... mozda i mi u njima..

Gledala sam emisiju koja se bavila teorijama struna. Počela vrlo zanimljivo.
Kao, postoje dve teorije, koje se međusobno razlikuju samo po broju dimenzija,
prva,koja kaže da postoji,čini mi se, 9 dimenzija, a druga da u našem svemiru postoji,
mislim, 11 prostornih dimenzija.

I tako su se naučnici dugo sporili oko broja dimenzija, sve dok nije osmišljena treća
teorija, teorija Super Struna ili M teorija, koja je pomirila dve strane i, kako rekoše,
objasnila nastanak našeg univerzuma. E, tu se ja baš zainteresujem.

A kako ga je objasnila? Evo ovako: naš univerzum je nastao sudarom neka druga dva univerzuma! 

I tu je emisija završila.

Prosto obožavam te rekurzivne definicije i teorije. 

Jedan poznati naucnik (najverovatnije je to bio Bertrand Rasel) jednom je drzao predavanje iz astronomije.
Govorio je o tome kako Zemlja kruzi oko Sunca, a Sunce oko centra ogromnog skupa zvezda koji mi nazivamo Mlecni put.
Kada je on zavrsio svoje izlaganje, u dnu sale ustala je jedna starija zena i rekla “Sve to sto ste nam ispricali
obicna je besmislica. Svet je, zapravo, ravna ploca koja se nalazi na ledjima dzinovske kornjace.”
Na naucnikovim usnama pojavio se nadmocan smesak pre nego sto je uzvratio: “A na cemu stoji kornjaca?”.
Stara gospodja je na to odgovorila: “Veoma ste pametni mladicu, veoma pametni.
Ali kornjace se pruzaju sve do kraja!”

   

[Korto Malteze]

Mislim da se ponovo zaboravlja na jos jednu stvar.Verovanje u reinkarnaciju ne podrazumeva i automatsko verovanje u Boga.

Pitajte buddhiste i jaine...

[CTEBA]

Извините али молим вас да ми објасните шта је Буда?
Мало је стереотипно да је Бог једино оно што ми Хришћани прихватамо.-

[Korto Malteze]

Vrlo jednostavno.Buda je covek,ljudsko bice.Nije Bog.Budizam negira postojanje Svevisnjeg Bica..Ako sam dobro shvatio Vase pitanje..?

[Aschen]

Buda je čovek, koji se oslobodio karme i dostigao nirvanu, utabao put kojime ostali koji su izabrali da da tako žele, idu pokušavajući da uspeju u onome istome kao što je i on uspeo.

Ja sam jedno vreme bila oduševljena Ajur Vedama i načinom na koji one opisuju šata je to božansko...

Sečam se priče jednog lika koji je "osetio" nekakve stavri koji govori o svom iskustvu upravo ovako:
"Gledam drvo  i zgradu i kuću i ulicu. I ništa to nije nevezano za mene. Ja i sve te stvari smo deklovi jedne iste , a nedeljive celine. Ne mogu učiniti ništa njima što neću osetiti sam ja. Kao da smo svi mi i sve oko nas organi u jednom organizmu."

To mi je prelepa slika povezanosti svega na svetu i šire, a ima "odjeka" i u hrišćanskoj priči Apostola Pavla, koji govori kako smo"svi mi udovi u Hristu, svi smo deo jednog, Hristovog tela".

Mnogi koji se bolje razumeju, tvrde da rani hrišćanski spisi i ajurvedsko učenje imaju dosta toga zajedničkog.

Oprostite, ako sam se ubacila na nešto, pročitala sam samo poslednja dva posta na temi

[Korto Malteze]

Ta povezanost se u nekim "hindu"-textovima naziva "Brahmina mreza",koliko se secam..

[Valentin Terek]

Posle smrti, verovatno nema ničega, samo ništavilo, praznina, jer i život, kao i smrt, i vreme, sve satire i sve poništava, u prirosi ništa ne traje večno.

Kako prvi zakon termodinamike na neki način brani staklenoj flaši od koka kole da pošto se razbila u paramparčad na betonu od terase, po našoj želji, istog momenta skoči nazad na sims od prozora. . .tako je i smrt kraj svega postojećeg.

Oma entuzijasta, da ne izgovorim neku drugu reč, koji veruju u zagorbni život, u strahu od smrti velike su oči, još u osvitu ljudske civilizacije kakvu je pamtimo, od Vinče i lepenskog vira, nekako je bilo uobičajeno izdvajanje lepih i ružnih , bogatih i siromašnih, slabih i moćnih, do dana današnjeg, u životu pa i u smrti.

Zar jedan faraon, da posle smrti, bude pokopan u duboku rupu, i da ga pojedu crvi.To nikako, ima da se izvede ritual, odlaska na nebo, u Orionov pojas, gde sva ne, i da se ablzamira, neki su i danas sačuvani.

Ko se još seća bezbrojnih otroke, kmetova, lida, robova, meropha srednjevekovnih, niko ali nekolicina vladara, čija su tela izvađena iz zemlje, balsamovana, skuvana u mirišljavom ulju, iz patološkog straha od smrti, danas su sveci.Budalaština.

Kako je dokaz da jeste, tako je dokaz da nije, Biblija, kakvom je mi od . . . ZABORAVIO KO JE PRVI , VALDA NA ONOM CRNOM nIKEJSKOM SABORU, MORA DA SU TAMO ODREDILI KOJE SU KNJIGE PODOBNE A KOJE NE, čudi me iskreno kako se neki brat srbin nije dosetio pa da u tekst biblje ubaci i ŽITIJE SVETOG SAVE I VASCELIH NEMANJIĆA. . .

Lepo govori, šta će činiti duša posle smrti, po vasceli dan, hvaliće i slaviti i guslati i pevati u slavu boga, do samog isteka večnosti.

Sve svete knjige isto tako, patološki strah, jel patrijah na nebu, pa naravno da jeste, zlo bi bilo da pored sve patnje koju je preživeo sa episkopima ratnim zloincima, komesarima u mantijama i pederima i pedofilima ne dobije svoju nagradu venog blaženstva.

A dali je baš tako, ima li života posle smrti.Nema, ničaga nema, pa nema ni boga.

[TestosteronMan]

Zavisi shta podrazumevash pod nishtavilom. Ja verujem da sve shto postoji ima svoju ulogu u razvijanju kosmichke svesti, suptilnom oblikovanju zivota. Chovek, kada ga odvojish od tela, sachinjen je od sopstvenih zivotnih iskustava koja su opet sazdana od informacije i energije. Sva iskustva koja je proziveo stapaju se sa kolektivnom sveshcu, ili ti poljem akashe. Nauchnici su, za sada, otkrili chini mi se dvanaest dimenzija u nashem univerzumu(teorija struna). Verujem da postoji faza izmedju umiranja i radjanja, oblik dubokog sna.

[John Doe]

Zavisi shta podrazumevash pod nishtavilom. Ja verujem da sve shto postoji ima svoju ulogu u razvijanju kosmichke svesti, suptilnom oblikovanju zivota. Chovek, kada ga odvojish od tela, sachinjen je od sopstvenih zivotnih iskustava koja su opet sazdana od informacije i energije. Sva iskustva koja je proziveo stapaju se sa kolektivnom sveshcu, ili ti poljem akashe. Nauchnici su, za sada, otkrili chini mi se dvanaest dimenzija u nashem univerzumu(teorija struna). Verujem da postoji faza izmedju umiranja i radjanja, oblik dubokog sna.

Zanimljivo vidjenje. 

A da li mislite da postoji neko trajno stanje poput raja ili pakla, ili stanje konacnog stapanja sa apsolutom poput hinduisticke mokshe?

[TestosteronMan]

Ne verujem u raj i pakao jer je previshe "ljudski". Smatram da chovek samom sebi stvara raj i pakao. Ipak smatram da je sam sistem iznad toga. Jedna ideja-da npr. udjemo u duboku hibernaciju nakon smrti, na nashe stanje nece uticati nasha dela u zivotu, vec nashe preovladavajuce dushevno stanje, tachnije, iako smo u zivotu chinili dobro a iz nekih drugih razloga bili ipak nesrecni, u tom snu ce se ispoljavati nasha nesrecnost jer je to iskustvo realnije od iskustva chinjenja dobrih dela. Zvuchi kao SF......

[Valentin Terek]

Raj i Pakao katoličke su tvorevine.

Probao sam da proandjen makar jedno jedino mesto, u Starom ili Novom savezu, gde se navodi da će se ljudi MUČITI OD STRANE DJAVOLA PEČENJEM I KUVANJEM U KAZANIMA, a isto tako da će bii, poput Eleuzinskih misterija, oni dobri nagradjivani neograničenom upotrebom najbolje  hrane i pića. . . ne nadjoh ništa slično.

A što se tiče 12, sfera univerzuma, zar ih toliko ima, sedam nebesa je do sada bilo, a Bernard Rasel je baratao sa 21-dnom dosadašnjom civilizacijom. . .šta li sve i ega se setiti neće.