KLASICNA MUZIKA

[Irish Vučica]

Volim da slusam Vivaldija, Mocarta, Betovena.

Klasika me opusta, daje mi inspiraciju-da pisem...

Da li volite " Turski mars ", " Cetiri godisnja doba "....ili radije slusate neku drugu muziku?   

[John Doe]

Volim klasiku, ali ne samo klasiku, i ne na prvom mestu. Omiljeni kompozitori- Chopin, Mozart.

Izuzetno volim Satie-ja i Glassa, posebno u izvodjenju Branke Parlic, ali oni bi se pre mogli svrstati u savremenu umetnicku muziku, nego u klasicnu.

[Dundo]

Госпођо Вучице,

Из захвалности што сте ову тему посветили класичној музици, желим да Вам се одужим малом пажњом. Кажете волите Вивалдија, „Четири годишња доба“ – свакако имате већ. Мозарта: „Турски марш“ – свакако имате и њега. Мислио сам се шта да изаберем.

Надам се да нисам погрешио што сам изабрао Andante из Клавирског концерта бр. 21 (KV467) „Elvira Madigan“ Волфганга Амадеуса Моцарта. Изводе Radu Lupu (клавир) и English Chamber Orchestra, диригент Uri Segal.

Ово сам, у формату МР3, поставио за Вас на интернет и молим Вас да преузмете и слушате. Сигуран сам да ће Вам се допасти.

ПРЕУЗМИТЕ  Andante Elvira Madigan:
http://www.file-upload.net/download-414188/Andante_Madigan.mp3.html

[Simfoničar]

          Pozdrav svima!

          I moja je ''specijalnost'' klasična muzika. Ali pre svega simfonijska muzika i umetnost dirigovanja. Duhovno su mi najbliži kompozitori Ludvig van Betoven, Ektor (Hector) Berlioz, Anton Brukner, Gustav Maler i Jan Sibelijus. A dirigenti, svi od Berlioza i Nikiša, do Karajana i Retla.

          Toliko za sada. Posebno, moj pozdrav Vučici, inicijatoru ove teme.

[John Doe]

Pozdrav Simfoničar! 

Drago mi je da imamo nekoga ko ne samo da je znalac klasične muzike, nego se njom i profesionalno bavi, ako sam dobro shvatio. 

Malo sam radoznao, zašto baš ti kompozitori?

[jagodinsky]

                                Svima njima je Johan Sebastijan uzor i preteča. A imao je i 20 kom. dece!

[Simfoničar]

          John Doe je zapisao: Malo sam radoznao, zašto baš ti kompozitori?

          Simfoničar odgovara:   Upravo zato što su to bili ključni majstori simfonijske muzike. Betoven ju je uveo u razdoblje romantike i unapredio za ceo XIX vek; Berlioz je značajno proširio simfonijski orkestar i utemeljio modernu umetnost dirigovanja; da nije bilo ove dvojice, ne bi bilo ni Bruknera ni Malera, njihovih kolosalnih simfonijskih ostvarenja; Sibelijus se javlja kao jedan od poslednjih romatničarskih izdanaka i putokaz manjim nacionalnim muzičkim školama Evrope, kako u XX veku stvarati klasična simfonijska dela u duhu nacionalnih muzičkih strujanja.

          Za mene, ovi su kompozitori, to jest njihova dela, polazni princip. Ostali kompozitori, koji su kod mene isto tako omiljeni, predstavljaju specifična umetnička nijansiranja u okviru simfonijske muzike.

          Što se pak tiče dirigentata, njihova je dužnost da muzička i konkretno simfonijska dela, tumače što je moguće originalnije, da slušaocima preko orkestara (i ostalih umetnika - učesnika interpretacije), kojima upravljaju, što vernije dočaraju konkretno simfonijsko delo. Upravo onako kako je to kompozitor želeo, ne narušavajući svoje umetničke potencijale.

          Tako simfonijska (a i klasična muzika u celini), živi svojim večnim životom.   8)

 

[John Doe]

        Simfoničar odgovara:   Upravo zato što su to bili ključni majstori simfonijske muzike. Betoven ju je uveo u razdoblje romantike i unapredio za ceo XIX vek; Berlioz je značajno proširio simfonijski orkestar i utemeljio modernu umetnost dirigovanja; da nije bilo ove dvojice, ne bi bilo ni Bruknera ni Malera, njihovih kolosalnih simfonijskih ostvarenja; Sibelijus se javlja kao jedan od poslednjih romatničarskih izdanaka i putokaz manjim nacionalnim muzičkim školama Evrope, kako u XX veku stvarati klasična simfonijska dela u duhu nacionalnih muzičkih strujanja.

          Za mene, ovi su kompozitori, to jest njihova dela, polazni princip. Ostali kompozitori, koji su kod mene isto tako omiljeni, predstavljaju specifična umetnička nijansiranja u okviru simfonijske muzike.

          Što se pak tiče dirigentata, njihova je dužnost da muzička i konkretno simfonijska dela, tumače što je moguće originalnije, da slušaocima preko orkestara (i ostalih umetnika - učesnika interpretacije), kojima upravljaju, što vernije dočaraju konkretno simfonijsko delo. Upravo onako kako je to kompozitor želeo, ne narušavajući svoje umetničke potencijale.

          Tako simfonijska (a i klasična muzika u celini), živi svojim večnim životom.   8)

 

Hvala na objasnjenjima.  Imam i neka potpitanja.

Da li bi za Vas, teoretski gledano, bilo moguce da Vam se dopadne neki kompozitor ne zbog svog istorijskog znacaja za istoriju umetnicke muzike, nego zbog specificnosti njegovog dela, zbog neceg sto smatrate licno bliskim, a ne objektivno velikim?

Ne mislim time da kazem da dela ovih velikana nisu specificna, daleko od toga, nego mi se cini da imate izuzetno objektivisticki pristup. Sto, naravno, nije lose, daleko od toga. 

[Simfoničar]

          Poštovani John Doe,

          Za odgovor na Vaše potpitanje, poslužiću se jednim svojim primerom. To je SIMFONIJA broj 4. G-Dur, Gustava Malera, koju ja zovem PESMA O NEBU (kao antipod njegovoj PESMI O ZEMLJI).

          Ta je Simfonija meni veoma bliska, ja je izrazito osećam takvom upravo zato što ona asocira na moje lično detinjstvo, njegove radosti, ali i košmare, i na životni ambijent meni veoma drag - na ranu zimu, Božić i Novu Godinu. Posebno prvi stav, koji evocira zveckanje praporaca na božićnoj jelki, odmah sve utvrđuje, intimni ambijent zimske večeri, prazničnu vrevu u Novogodišnjoj noći, a sve to potcrtano čitavim nizom muzičkih (igračkih, valcerskih, lendlerskih, marševskih) motiva koji kao da lutaju u nekom unutrašnjem, duhovnom nemiru, bez jasno određenog cilja, ali nikada izvan okvira tačno utvrđenog zimskog i Božićnog ambijenta to jest osećanja koja on proizvodi. Drugi stav, svojom ledeno beskrvnom mrtvačkom igrom, evocora detinje košmare koje imamo u snovima, upravo nim zimskim, kao da doživljavamo stvarnost sa ''njene druge strane''. Treći stav, opet sav u miru, tišini, idili zimske noći, ali i u predznaku nevolja kroz koje prolazimo, često i sa ožiljcima na telu, a ponajviše na duši. Finalni četvrti stav, pesma za sopran i orkestar UŽIVAJMO U NEBESKIM RADOSTIMA, prikaz dečje vizije nebeskog blaženstva, sa dubokom verom da su svi Sveti koje je dragi Bog proslavio istinski tu, sa nama, nastupa kao svojevrstan rezime svih doživljaja koje je čisto orkestarska muzika donela u prethodnim stavovima.

        Jeste li razumeli na koji se način može neko muzičko delo osetiti kao veoma blisko čovekovom objektivnom i unutrašnjem emotivnom životu? Kada sam pre gotovo četvrt veka, upoznao ovo Malerovo simfonijsko delo (orkestarski i vremenski najkraće u Malerovom simfonijskom opusu), odmah sam osetio da se u njemu muzičkim jezikom pripoveda i o mom životu. I taj osećaj nikada se nije promenio, ostao je isti do dana i časa današnjeg.

        Inače, odlučujuću ulogu u mom opredeljenju za simfonijku muziku, odlučujuću ulogu u oblikovanju mog muzičkog ukusa, ''samo'' pet - šest godina pre tog, rekao bih ''prelomnog događaja'', odigrala je SIMFONIJA broj 3. Es-Dur, opus 55, zvana EROIKA, Ludviga van Betovena. Sa Betovenom je moj muzički ukus, moje životno muzičko opredeljenje rođeno, sa Malerom se konačno oblikovalo. I to je ta životna, emotivna bliskost čoveka i muzike.

 

[jagodinsky]

                       Niko ne pomenu češke kompozitore Bedžiha Smetanu i Antonjina Dvoržaka. Ne treba zaboraviti ni Ruse: Čajkovski, Korsakov, Rahmanjinov ( naročito ) itd!

[Kiss This Frog]

"Kada sam pre gotovo četvrt veka, upoznao ovo Malerovo simfonijsko delo (orkestarski i vremenski najkraće u Malerovom simfonijskom opusu), odmah sam osetio da se u njemu muzičkim jezikom pripoveda i o mom životu."

voleo bih da nam malo ovo pobliže objasnite

[Zvoncica]

Klasiku rado i cesto slusam, sviram nazalost malo redje u zadnjih nekoliko godina...

Za sviranje preferiram Šopena u velikim kolicinama I sa slusanjem se nekako najvise zadržim na romantičarima pa najviše imam opet Šopena, Čajkovskog, Šuberta, Šumana  i dr. Osim instrumentalne volim operu i horsku muziku (lista bi bila predugacka kad bih navodila). Uglavnom preferiram ne toliko popularnu klasiku,  ove ultra popularne klasicne melodije su mi malo dosadile (osim Cajkovskog, njega sam u stanju beskonacno da slusam)

[CTEBA]

Незнам зашто али најрађе слушам Руске композиторе. Не није у питању русофилија "наша браћа руси" већ просто више ми се свиђа динамика и некако организовани хаос који се не осећа код западних композитора.

[Alek]

Erik Satie i Johann Sebastian Bach.

[Simfoničar]

          Obeleženo je ovog meseca, 30 godina od smrti velike operske dive Marije Kalas (1923 - 1977). Za života je plenila svojim prozračnim sopranom i ulogama u najvećim svetskim operama i na scenama najvećih svetskih operskih kuća. A danas, tri decenije posle prerane smrti i još ranijeg povlačenja sa operske scene, zbog slabog vida, sećanje na nju ne bledi nego naprotiv, još uvek je veoma jako.

          Umesto šireg teksta, neka mi je dopušteno da citiram jedan prilog, koji govori o tome kako je sećanje na veliku opersku divu obeleženo u Beogradu. Bilo je to u nedelju 14. oktobra, a u obeležavanju godišnjice, obilato je učestvovao i glavni nosilac demokratske obnove Srbije, njen Kraljevski Dvor:

     

NJIHOVA KRALJEVSKA VISOČANSTVA PRISUSTVOVALA KONCERTU - 30 GODINA OD SMRTI MARIJE KALAS

          Beograd, 15. oktobar 2007. – Njihova Kraljevska Visočanstva prestolonaslednik Aleksandar II i princeza Katarina prisustvovala su sinoć u Narodnom pozorištu u Beogradu koncertu koji je organizovala Ambasada Grčke u Srbiji povodom 30. godišnjice smrti Marije Kalas, jednog od najvećih soprana u istoriji opere.

          Gala koncert pod nazivom „Sećanje na Mariju Kalas“ održan je u znak sećanja na poznatu grčku opersku pevačicu koja i danas, 30 godina nakon smrti, uživa veliko poštovanje ljubitelja opere.

          Kao specijalni gosti na koncertu su nastupile Agnes Balca, mecosopran poznata po ulogama u operama Mocarta, Rosinija, Maskanjija, Verdija, kao i Dimitra Teodosiu, sopran, jedan od najuzbudljivijih i najznačajnijih glasova Verdijevog i belkanto repertoara. Pored njih, pod dirigentskom palicom Dejana Savića, nastupili su i solisti, hor i orkestar opere i baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.